U svetu u kome je jedino promena postala konstanta, sve je teže predvideti koji će trendovi preovladati u 2024. godini. Ipak, neki se čine izvesnijim od drugih.
Ljudi su povezaniji nego ikad - preko društvenih mreža, ostalih digitalnih medija, e-kupovine, zabave, igre, video-striminga. Čini se da nas u 2024-oj čeka „sveopšta mreža“, novi oblik egzistencije u kojem će granice između fizičkog i digitalnog sveta postati sve nejasnije i dovesti do ubrzanja vremena. Kompresija vremena (kognitivni efekat gde vreme prolazi brže nego što se misli) već počinje da se pojavljuje među korisnicima metaverzuma i virtuelne stvarnosti. Preteranasenzorna stimulacija dovodi do senzornog preopterećenja, jer mozak dobija više informacija nego što može da obradi. Brzina tehnoloških promena utiče na naš svakodnevni život tako što pojačava anksioznost, a stalna kompresija vremena može dovesti do odvajanja od stvarnosti, čak i do bolesti zavisnosti. Očekujmo da će u narednoj godini senzorna regulacija biti kontramera za prekomernu stimulaciju. U tom kontekstu probaćemo da usporimo našu jutarnju rutinu i pokušamo, na primer, da se ograničimo na korišćenje samo jednog uređaja u trenutku ili da radimo nešto „analogno“. U tome će nam pomoći i terapeuti koji se bave okupacionom terapijom, sa posebnim ciljem odvikavanja od metaverzuma. Ako mislite da preterujemo, zapitajte se šta prvo uradite ujutru kada se probudite (a nije odlazak u toalet)?
Iz ugla biznisa, meta-ekonomije se virtuelizaciji raduju jer AI vreba iza svakog ćoška. Za razliku od tehnologija iz prošlosti, AI nam omogućava da automatizujemo neke procese i ostavlja nam više vremena za smislenije aktivnosti. ChatGPT je nakon lansiranja u rekordnom roku postao jedna od aplikacija sa najbržim rastom broja korisnika ikada. Veštačka inteligencija u službi chatbotova,kroz personalizovane preporuke virtuelnog asistenta preko glasovnih komandi,omogućila je komparativnu prednost kompanijama koje su to uvele. Iako je ova usluga naišla na lep prijem kod potrošača, čini se da kupci i dalje traže empatiju i usluge koje samo ljudsko biće može da im pruži.
Da li fascinacija veštačkom inteligencijom može da se vrati kao bumerang kompanijama koje nemaju sluha za strahove potrošača, za njihovu fundamentalnu potrebu za ljudskim kontaktom i empatijom? U svetu sa rastućom dominacijom algoritama biće nam potrebne ljudske veštine i emocije da bismo izvukli maksimum koristi iz ove bezlične AI tehnološke revolucije i pomirili digitalni i fizički nivo bivstvovanja. Nostalgija za svetom pre robotizacije i jedinstvenom ljudskom kreativnošću i dodirom može biti u 2024-oj trend otpora carstvu veštačke inteligencije.
Kako poverenje u institucije nastavlja da opada, skepticizam potrošača i preispitivanje brendova koji ne ispunjavaju njihova očekivanja dovešće do promene u njihovoj percepciji vrednosti brenda. Finansijska turbulencija i rast cena primoravaju potrošače da više vode računa koliko i kada kupuju, ali i da postanu svesniji šta i od koga kupuju. Oni su postali sve zahtevniji, što kompanije stavlja u nezgodnu poziciju. Više se bore da zadrže postojeće potrošače i zadovolje njihove sve složenije kriterijume, nego da jure nove do kojih je teže i skuplje doći.
Uprkos sveprisutnoj ekonomskoj krizi, niske cene nisu više ono što motiviše potrošače da ostanu lojalni brendu, već je to emocionalna vrednost brenda, značenje koje njegov storytelling ima za njih lično. Iskrena briga o održivom razvoju, poreklo, dugotrajnost, kvalitet proizvoda i korisničke usluge i dalje će biti važni, ali nadasve će to biti iskrenija i smislenija konekcija sa brendom kao ključni faktor za lojalnost. Već par godina prisutan je trend rasta nove grupa potrošača, tzv. „Value Hackers“, koji putem raznih trikova nastoje da maksimalno iskoriste budžet kojim raspolažu, ali ne na uštrb kvaliteta. Kompanije će morati da pronađu način da ih zadrže tako što će svojim uslugama ili proizvodima dodati vrednost relevantnu ovim potrošačima. Kada se uzme u obzir i rast uticaja „deinfluensera“ na društvenim mrežama, koji preispituju impulsivnu kupovinu i kupovinuproizvoda koji nisu ekološki ili etički podobni ili nisu vredni koliko koštaju, predstojeća godina biće puna izazova za kompanije i njihove brendove.
Zbog dugotrajne izloženosti stresu od pandemije COVID-19 i izolacije, multitaskinga, rastuće ekonomske nestabilnosti, ratnih razaranja i sve većih političkih nemira, sve više se osećamo preopterećeno, anksiozno i rasejano. Međuljudski odnosi pretrpeli su drastične promene poslednjih godina usled izolacije, rada od kuće, okrenutosti digitalnim načinima komunikacije. Nedostatak neposrednog kontakta doveo nas je do otuđenja, stresa, pregorevanja, fragmentiranih odnosa. Zdrava ishrana i vežbanje pomažu u održanju vitalnosti, ali društvena interakcija je podjednako važna za mentalno i fizičko zdravlje.
Prognoze za narednu godinu su da ćemo se sve više vraćati tradicionalnim načinima komunikacije i druženja, a u tome će nam pomoći razne društvene institucije, ali i brendovi. Brendovi igraju važnu ulogu u industriji blagostanja kreirajući proizvode koji nam omogućavaju da se osećamo „ušuškani“ i okrenuti brizi o sebi. Izazov koji im predstoji je da nađu načina da nas izvuku iz te „ušuškanosti“ i navedu da izađemo u „spoljni svet“ i da komuniciramo neposredno jedni sa drugima.
Trend rasta broja kućnih ljubimaca i gajenja biljaka u saksijama svedoči o tome da ne želimo više toliko da brinemo samo o sebi, već želimo da brinemo i o drugima, pogotovo o onima koji dele ista interesovanja sa nama. Izazov za brendove iz raznih kategorija biće da nam kroz odgovarajući narativ pomognu da povratimo i razvijemo dublje međusobne odnose, a oni kroz te tačke povezivanja da izgrade našu lojalnost prema njima.
Iako zavidan procenat ljudi u svetu pokušava na razne načine da zaštiti planetu, ne mogu se sami izboriti sa klimatskim promenama, već im u tome moraju pomoći vlade, institucije, kompanije, brendovi. Tradicionalna obećanja brendova o smanjenju ugljeničnog otiska više ne piju vodu. Nije dovoljno samo zalepiti „eko“ pečat ili logo na proizvod i sve manje se veruje opštim obećanjima i praznomnarativu. Ekomanipulaciji je odzvonilo.
Potrošači traže konkretne dokaze, potpuna transparentnost će ubuduće biti od kritičnog značaja za poverenje u brendove. Ako je proizvod napravljen od recikliranog materijala, nije dovoljno to napisati na etiketi već konkretno označiti koliko je npr. manje vode potrošeno u procesu proizvodnje ili koliko je stabala manje posečeno. Biće potrebna veća inovativnost, konkretna inicijativa i snažnija involviranost potrošača u aktivnosti kompanija i brendova kako bi se osetili delom zajedničke inicijative, čime će povećati poverenje potrošača, kao i njihovulojalnost.
U narednoj godini očekuju se i strože zakonske regulative za korporativni „greenwashing“, te će kazne da pljušte za nepotkovane reklamne poruke o ekološki prihvatljivim proizvodima bez navođenja konkretnih dokaza. Za kompanije će poseban izazov biti demokratizacija cena ekoloških proizvoda, budući da su oneobično više od cena proizvoda koji ne nose tu etiketu.
